Ono što treba da shvatimo jeste da nije biljka zadužena da proizvede plod „HHL“ veličine, to je naša projekcija i zato treba da promenimo ugao gledanja na proizvodnju. Da ne tražimo od biljke da će dati „ sve“ što mi želimo da dobijemo. Jednostavno je treba biljku upoznati u smislu šta je njoj osnovno potrebno, koji su to uslovi koje treba da joj obezbedimo kako bi ona uspela da se odupre svim izazovima i uticajima raznih faktora. Isto tako treba da upoznamo i sve faktore koji opterećuju biljku i usporavaju njen rast i razvoj i na taj način utiču na naeizvesnost naše proizvodnje.Kada to spoznamo onda će uspeh biti izvestan.
Ovaj članak ukratko objašnjava kako biljni hormoni rade u biljkama i kako hormoni osiguravaju cvetanje biljaka i doprinos je prethodnim rečima.

Hormoni su organska jedinjenja koja mogu da utiču na fiziologiju i razvoj čak i pri malim koncentracijama. Oni vrše koordinaciju između ćelija , tkiva i organa tako što putuju kroz provodni sistem biljaka od ćelije do ćelije tj. od organa do organa. Ono što je specifičnost za fitohormone i po čemu se razlikuju od hormona kod životinja jeste da su manje specifični za pojedine organe i imaju širok spektar dejstva tako da jedan fitohormon može da utiče na veći broj različitih procesa. Odnosno mesto njihove sinteze i mesto njihovog delovanja su im različiti.
Fitohormoni se proizvode i transportuju kroz celu biljku.Njihova uloga se pre svega zasniva na uključivanju gena, što bi značilo da u situaciji njihovog odsustva procesi se ne započinju. Klijanje, semena, cvetanje, formiranje korena i izdanaka se kontrolišu na ovom nivou.Fitohormoni takođe imaju i modifikatorsko delovanje obzirom da kontrolišu brzinu procesa ( izduživanje , starenje i dr.)Sa određenom koncentracijom odgovarajućih fitohormonana primer, podstiče se rast izdanaka i istovremeno ograničava rast korena.Tako da fitohormone delimo na stimulanse i inhibitore rasta.

Odnos ovih supstanci je presudan za različite faze razvoja biljke. Vegetativni razvoj se intenzivno javlja kada prevladavaju regulatori rasta, a kada prevladavaju inhibitori oni vode biljku u fazu mirovanja. Na primer, na jesen smanjuje se sadržaj regulatora rasta u listovima , dok se nasuprot nivo inhibitorapovećava. U stimulanse rasta spadaju auksini, giberellini i citokinini, a inhibitori su abscisinska kiselina i etilen.


Auksini su hormoni koji aktiviraju i usmeravaju novu podelu ćelija i kretanje hrane u biljci.
Giberelini podstiču rast i izduživanje ćelija.Rast ćelija je važan za masu korena i listova i za prinos.
Citokinini su hormoni koji otpremaju signale hormonskih događaja koji kontrolišu deljenje i diferencijaciju ćelija.
Apsisinska kiselina odgovorna je za zrelost ćelije i prestanak rasta ćelije.
Etilen je gas koji se proizvodi u ćelijama za regulisanje kretanja hormona.
Takođe, treba da znamo u biljkama postoje i drugajedinjenja koja funkcionišu na sličan način i imaju regulatornu ulogu u biljkama samo što se razlikuju po mehanizmu delovanja od fitohormona.Fazeolna kiselina ( iz semena pasulja) , strigol (eksudat korena pamuka), jasmonska kiselina (iz jasmina), triakontanol (iz lucerke), salicilna kiselina.
Pored ovih supstanci koje biljka stvara i koje utiču na njihov rast i razvoj takođe i sintetička jedinjenja koja koja utiču na usporavanje i smanjivanje rasta i drugih procesa u biljkama. Ova jedinjenja su objedinjena u grupu pod nazivom retardanti imaju podgrupe prema dejstvu:usporavaju deobu i povećanje ćelija; usporavaju izduživanje nadzemnog dela biljke; povećavju otpornost biljaka prema nepovoljnim uslovima. Posebna grupa i priča vezana je za herbicide.Njihovom otkriću upravo su doprinela istraživanja iz oblasti regulatora rastenja biljaka.
Biljni (fito) hormoni se ne nalaze samo u višim biljkama već se nalaze i u jednostavnijim oblicima biljnog života, poput algi.
Ekstrakti Ascophillum nodosum (FoliaStim) se koriste kao stimulatori za podsticanje biljka daproizvedu svoje hormone, doprinose apsorpciji i translokaciji hranljivih materija. Ovo donosi koristi kao što su povećani rast biljaka, brzo klijanje semena, povećana otpornost na gljivične i bakterijske bolesti, prilagođavanje stresnim uslovima. Aktivni sastojci sadržani u ekstraktu Ascophillum nodosum i koji nam omogućavaju da razumemo njegovo ponašanje i dejstvo u biljci su: betaini, manitol, alginska kiselina, polifenoli, fukani i laminarin.

Biostimulansi na bazi ekstrakta morskih algi FoliaStimMix ,FoliaStimBFoliaStimMn/Zn , Stim pure AA poboljšavaju asimilaciju hranljivih materija i razvoj biljaka. Oni su strateški doprinos planu đubrenja, prevenciji i kontroli biljaka.